Mislite kako je život u splitskoj gradskoj jezgri prekrasan. To je pojam. Bija. Posebno u zadnjih desetak godina otkad su turizam i ugostiteljstvo obnovili fasade i prizemlja, reka bi čovik koji poslin pedeset godin obađe Get kako nikad u povisti lipši nije bija. Blišći se ka caklo. Ali jedno je ono šta se vidi sa štekata i iz šetnje, a sasma nešto drugo je iznutra. Izvanka je gladac, a iznutra jadac.
Više-manje, uređeno je samo ono šta spada u kafiće i restorane, agencije, suvenirnice i one začudne prostore di se prodaju gumeni bomboni. Sve lipo i po propisu. Ali ako si jedan od ritkih Aboridžina koji je, usprkos vrićama zlata koje su se nudile za kvadrat, odlučija ostat na očevini, ajme ti se majci. Još ako se ne baviš turizmon, nego živiš ka bezjak, propa si načisto....